Rotary istorija

Rotary postaje internacionalan

Rotary istorija

Rotary postaje internacionalan

Tekst prati istoriju Rotari pokreta, fokusirajući se na momente kada je postao međukontinentalna organizacija. Osvrćemo se na osnivanje prvog Rotari kluba u Evropi, tačnije u Londonu 1912. godine, i pratimo kako se Rotari širio širom sveta.

Rotarijev internacionalni put: Širenje uticaja kroz vreme

Prvog avgusta 1912. godine, Rotari klub London, Greater London, Engleska, postao je prvi Rotari klub u Evropi. Iako je Rotari već postao internacionalan u aprilu te godine sa osnivanjem Rotari kluba Winnipeg, Manitoba, Kanada, klub u Velikoj Britaniji je Rotariju doneo priznanje da bude međukontinentalna organizacija.

Nakon što su članovi Londona organizovali klub, prošla je godina pre nego što su dobili svoju povelju. Korespondencija između generalnog sekretara Chesley R. Perry-a i člana osnivača Arthur P. Bigelow-a otkriva neka od pitanja članova kluba u vezi sa pridruživanjem i plaćanjem članarina Nacionalnom udruženju Rotari klubova, koje je tada činilo samo američke klubove.

Perry ih je ohrabrio da ``zaborave da reč 'nacionalno' stoji u imenu``, napominjući da bi udruženje ``jednostavno moralo promeniti svoje ime u Međunarodno udruženje``.

Rotari klub London, zajedno sa četiri američka kluba osnovana istog dana, povećao je ukupan broj klubova širom sveta na 50. Ubrzo nakon toga, Rotari se proširio na osam klubova u Engleskoj, Irskoj (uključujući današnju Severnu Irsku) i Škotskoj. Sedam klubova nakon Londona i njihovi datumi osnivanja su bili:

Glasgov, Strathclyde, Škotska: 1. april 1913.
Belfast, Antrim, Severna Irska: 1. maj 1913.
Dablin, Dablin, Irska: 1. maj 1913.
Edinburg, Lothian, Škotska: 1. maj 1913.
Manchester, Greater Manchester, Engleska: 1. maj 1913.
Grad Liverpul, Merseyside, Engleska: 1. avgust 1913.
Birmingem, Zapadni Midlands, Engleska: 1. april 1914.
Rotarijevo prisustvo nije se proširilo na kopno Evrope sve do januara 1921. godine, kada je Rotari klub Madrid, Španija, dobio svoju povelju.

R.W. Pentland, iz kluba u Edinburgu, iskoristio je svoje imenovanje u Rotary odbor direktora za 1913-14. godinu kao priliku da poboljša veze među klubovima. Okupio je članove klubova u Liverpulu u oktobru 1913. godine, težeći unapređenju prijateljstva i jedinstva, kao i standardizaciji praksi među Rotari klubovima u Velikoj Britaniji. Sledećeg maja, predstavnici klubova sastali su se u Londonu i osnovali Britansko udruženje Rotari klubova (BARC).

Pentland je izvestio o novom udruženju predsedniku Rotaryja za 1913-14. godinu, Russellu F. Greineru, koji je podržao njegovo stvaranje. Na Rotary konvenciji 1914. godine, delegati su odobrili rezoluciju kojom se priznaje britansko udruženje i njegovi napori u promociji Rotari interesa.

Klubovi su mogli postati članovi i BARC-a i Međunarodnog udruženja Rotari klubova (sada Rotary International) kroz dva odvojena procesa, a klubovi BARC-a su aktivno podsticali da se prijave za pridruživanje Međunarodnom udruženju, ali to nije bilo obavezno narednih nekoliko godina.

Nakon više od godinu dana pregovora između ova dva udruženja, delegati na Rotary konvenciji 1922. godine u Los Anđelesu, Kalifornija, SAD, izmenili su Ustav RI-a kako bi omogućili postojanje nacionalnih ili teritorijalnih jedinica koje bi delovale kao administrativne jedinice Rotary International. Posebno su bili ovlašćeni da odobre prijave i izdaju povelje za klubove u određenom teritoriju.

Klubovi Velike Britanije i Irske, putem BARC-a, aplicirali su i dobili takav status. Nakon samo pet godina, delegati su ponovo promenili ustav kako bi zaustavili stvaranje teritorijalnih jedinica, ali su dozvolili postojećim jedinicama da ostanu. Rotary International u Velikoj Britaniji i Irskoj (RIBI) danas je jedina teritorijalna jedinica koja ostaje u Rotaryju.